Nepal – Namaste <3

Federalna Demokratska Republika Nepal je jedna od sedam država na svetu koje se graniče sa samo dve zemlje – Indijom i Kinom. Hinduizam, budizam, sveti hramovi, Himalaji, očaravajući predeli, pitomi i nasmejani ljudi: u ovoj zemlji moguće je promeniti pogled na svet. 🙂

Nepal ima brojne planine, ravnice, jezera, šumovita brda, sjajnu tradicionalnu kuhinju, osam od deset najviših planina na svetu, Mount Everest – najvišu tačku na Zemlji. Takođe je zemlja sa jednom od najviših stopa nataliteta jer se devojčice udaju u ranim tinejdžerskim godinama.

Najveći broj Nepalaca je hindu religije koja je treća na svetu po broju članova nakon hrišćanstva i islama. Hindusi veruju u Brahmana, koji se pojavljuje u raznim oblicima, stvarima, prirodi i životinjama. Zastupljeno je i verovanje u “Sanatana Dharma”,  kontinuirani ciklus smrti i ponovnog rađanja.

Prema Sanatani Darmi, svaki čovek se rađa, živi i umire nekoliko puta. Koliko tačno “puta” zavisi od duše odnosno koliko joj je potrebno da se konačno usavrši i ujedini sa svojim Izvorom, dok se telo smatra zatvorom duše. Nakon smrti, duša se privremeno oslobađa od zemaljske patnje, ali se ona ubrzo uspostavlja u novom telu – koje ne mora biti ljudsko – životinji, biljci, kamenu – u zavisnosti od vladanja u prethodnom životu. Krajnji cilj svakog ciklusa rođenja, života, smrti i ponovnog rađanja – samsare je konačno oslobađanje iz ciklusa, tako što će svaki čovek raditi na oslobađanju od prohteva, strasti i neprimerenih želja.

Hindusi su na temelju verovanja da se Brama nalazi svuda razvili duboko poštovanje prema životinjama i ljudima, a posebno poštuju kravu, koja je sveta životinja. Zato su oni Hindusi koji drže do svoje religije najčešće vegetarijanci.

Katmandu je glavni grad u kome je izražen veoma visok nivo siromaštva, nedostatak električne energije i pijaće vode, slabo asfaltiranih puteva, takođe je izuzetno naseljen (3.000 stanovnika po kvadratnom kilometru!). Struja se isključuje na nekoliko sati u toku dana, najčešće dva puta i zbog toga većina hotela ima benzinske agregate.

Ono što zadaje velike poteškoće u snalaženju je manjak obeleženik ulica, odnosno nedostatak imena što prilično može otežati orijentaciju. Postoje dve glavne ulice: Ring Road i Tri Devi i u većini slučajeva smernice se daju u odnosu na njih ili na određenu raskrsnicu, hram ili restoran, ukoliko postoji u blizini. Glavni “turistički” deo, mesto gde je najveći broj turista smešten je Thamel i tu ima popriličan broj hotela (sobe su male, uske i bez klima uređaja ali funkcionalne) i hostela. Noćenje u pristojnom hotelu je oko 30 eura sa doručkom.

Glavni gradski trg je Darbar (na nepalskom znači palata), u zemljotresu 2015. godine znatno oštećen i nije moguće posetiti njegovu unutrašnjost. Ovde se ujutru okupljaju trgovci začinima, biljem, povrćem, minđušama i nakitom od srebra, tepisima, pokrivačima i raznim drugim stvarčicama. Veoma je šareno, jeftino i cenkanje je poželjno 🙂

Katmandu nema mnogo toga “turistički” interesantnog da ponudi, u suštini nije tourist-friendly destinacija, veoma je teško pronaći bilo kakve informacije ili vodiče na engleskom, ali samo iskustvo i celodnevno razgledanje zagađenog grada peške ili rikšom, vožnju skuterima koji jedva idu, isprobavanje lokalne hrane, poseta hindu i budističkim hramovima i manastirima, časovi meditacije i kursevi joge čini posetu ovom mestu neverovatnim i neobičnim iskustvom.

Grad je polazna tačka za brojne alternativne sportove u drugim gradovima ili njihovoj blizini – planinarenje, bandži džamping, treking, rafting, kampovanje i ekstremnije sportove. Treking podrazumeva višednevne izlete tokom kojih se pešači 6+ u toku dana u planinskim, ruralnim i najčešće nerazvijenim područjima. Nepal ima mnogo lokacija gde se može na trekingu provesti od 3 dana do 3 meseca. Najpoznatiji je ABC – Annapurna Base Camp trek (4130m) koji traje od 7 do 10 dana, u zavisnosti od lokalnih agencija koje ga organizuju. Svu opremu potrebnu za treking (rančeve, štapove, jakne, posuđe) moguće je povoljno iznajmiti, koju za vreme uspona nose šerpasi – nosači, pomoćnici i vodiči koji biraju najsigurnije puteve.

Prema hinduističkoj religiji postoji tradicija obožavanja žive boginje Kumari Devi, kao manifestaciju ženske božanske energije. Smatra se da je vrhovna boginja manifestovala celokupan kosmos iz svoje materice, te da ona jednako postoji u svim ženskim bićima u univerzumu. Za boginju može biti izabrana devojčica mlađa od 16 godina, pre dobijanja svog prvog menstrualnog ciklusa obzirom da na verovanje da nakon toga boginja napušta svoje telo. Ozbiljna bolest ili veliki gubitak krvi uzrokovan povredom takođe mogu biti uzroci gubitka božanstva. Kumari se nikada ne obuva, uvek obučena u crveno, nosi kosu vezanu u rep i pored očiju ima iscrtanu liniju, tzv. “vatreno oko”, koje simbolizuje njene posebne moći percepcije stvarnosti. Svoju palatu napušta samo zbog ceremonijalnih rituala, ali dvorište u njenoj palati otvoreno je za javnost i ona se povremeno pojavljuje na prozoru.

Mesto koje je na mene ostavilo najsnažiji utisak u Katmanduu je hram-kompleks Pašupatinat, jedan od svetih hramova hiduističke vere koji služi kao sedište nacionalnog božanstva, Lorda Pašupatinat i svetilište boginje Šive. Ovde se nalaze zbirke svetilišta (čak 184), slika, ašrama, natpisa i 518 hramova.

Nalazi se 5 km od grada uz obalu svete reke Bagmati koja se uliva u Gang u Indiji. Postoji veliki broj betonskih gatova gde se obavljaju ceremonije kremacije, ritualnog kupanja i molitvi. Cilj obreda je očistiti i pripremiti dušu da se iseli iz tela. Sam čin nije zabranjeno posmatrati, ali nekima može izazvati nelagodu: najpre se izvodi kupanje sa glavom okrenutom ka jugu i za to vreme se recituju mantre, palčevi na nogama su vezani zajedno a ruke se postavljaju u položaj molitve. Telo se umotava u običan beli papir. Ako je osoba koje umrla bila udata žena koja je umrla pre muža, trebalo bi da bude obučena u crveno. Porodica pali vatru, stavlja telo i nakon toga obilaze telo tri puta suprotno od smera kazaljke na satu.

Pokhara je grad udaljen na oko 6h vožnje automobilom od Katmandua, smešten je na tri jezera od kojih je najpoznatije Feva (Phewa Tal), na kom se za 500 nepalskih rupija (oko 500 dinara) može iznajmiti drveni čamac i voziti jezerom sat vremena. Sa jezera dosta ljudi fotografiše pejzaže Himalaja, ukoliko je vedro. Ja nisam bila te sreće 🙂

Ono što je veoma popularno i pristupačno jeste crtanje kanom, u Pokhari postoji veliki broj frizerskih salona koji nude bojenje, a žene to često izvode i njihovom improvizovanom farbom za kosu. Ostaje na koži i do nedelju dana 🙂

Iz Pokhare se najčešće kreće na treking do Annapurne; u obilazak pećina, kao i do dve stupe – “spomenika” izgrađeni kao simbol mira koji prihvataju ljude svih rasa i veroispovesti u potrazi za   ličnim mirom. Najveća i najpoznatija je World Peace Pagoda, ili Shanti stupa. Do nje ne postoji put za motorna vozila, već se može doći jedino peške, uzbrdicom kroz lokalna sela. Do vrha je potrebno oko sat vremena a preporuka je krenuti što ranije (oko 5 ujutru), da bi se prisustvovalo izlasku sunca.

Nagarkot je gradić koji se nalazi između Pokhare i Katmandua na nadmorskoj visini od 2.195 metara. Poznat je predelima sa koga se posmatra izlazak sunca i prizori Mont Everesta – najvišeg vrha Sagarmāthā (8,848 m) i Gauri Šakara. Zanimljiva aktivnost je paraglajding u trajanju od 50 minuta, mada ne baš jeftin (15.000 nepalskih rupija, odnosno oko 120 eura). Veoma popularna aktivnost je rafting Trishulijem, najpopularnijom rekom u Nepalu za aktivnosti na otvorenom koja je nastala taloženjem snega sa planina Ganeš i Langtang Himal.

Iznad reke Modi nalazi se pešački viseći most Kusma-Gyadi iz 2010. godine dužine 117 metara. Ja sam prešla samo 1/3 mosta i vratila se nazad budući da me je bio strah, most se dosta ljulja i deluje nebezbedno. U blizi je lokalni tibetanski izbeglički kamp gde žive budistički monasi i žene koje se bave izradom ruktvorina.

Memorijalni muzej Gurki jedna je od retkih muzejskih atrakcija primamljivih turistima. Gurke su vojnici nepalske nacionalnosti regrutovani najčešće u Britanskoj, Nepalskoj i Indijskoj vojsci, i manjim delom u ratnim zonama širom sveta. Poznati su po svom oružju – Khukuri noževima i imaju reputaciju neustrašivih vojnika. Bivši načelnik štaba indijske vojske izjavio je: “Ako čovek kaže da se ne plaši umiranja – ili laže ili je Gurka”.

U Katmanduu je moguće kupiti varijacije Khukuri noževa, ručno pravljenih – od čelika, ružinog drveta, borovine, bizonove kože, metala, slonove kosti, za lov. Ovo je sjajan suvenir!

Najpoznatije jelo kuhinje je Dalbat, kombinacija belog pirinča sa sočivom, jogurtom, žutim karijem, miksom (čatnijem) sezonskog povrća, sosa od crnog i belog luka, paradajza, kurkume, čilija, đumbira, korijandera i kima i najčešće piletine ili ribe.

Naan je vrsta izuzetno tankog pljosnatog hleba (tanji je od tortilje) koji se peče u betonskoj pećnici. Svaki ugostiteljski objekat ima naan u ponudi za različitim vrstama dodataka ili namaza (meni se najviše dopao sa crnim lukom i čilijem).

Najjeftinija i najčešće najukusnija hrana se može naći na ulici, gde lokalci peku momo dumplings – najsličnije mantijama, pripremaju se na pari i mogu  biti sa povrćem kao vegetarijanska varijanta ili sa mesom, u tiganjima prže nudle i prodaju slatkiše – nešto što najviše podseća na čokoladne krofne. Sve je prilično jeftino i može se proći sa 30 dinara po komadu (ukoliko vam dobro ide cenkanje :))

Slike Nepala ostaju u mislima za ceo život. ❤ ❤ ❤

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s