Južna Koreja – Seoul & Jeju

Južna Koreja mi bila je stanica na putu između Japana i Srbije, nažalost provela sam samo 6 dana u ovoj zemlji, prvu polovinu u Seulu a drugu na ostrvu Jeju. Moj utisak je da se manje od nedelju dana može videti osnovno od obe destinacije, jer ima dosta interesantnih stvari nama turistima i putnicima, nenaviknuti na kulturu i običaje istočnoazijskih zemalja.

 

Pored ostalih izvikanih azijskih zemalja – Tajland, Indonezija, Vijetnam, Šri Lanka, južnija od dve Koreje nije u fokusu putnika, agencija i turističkih vodiča; stičem utisak da radije biraju neku “turističkiju” destinaciju, mada je Koreju zahvatio korejski talas (Hallyu), ekspanzija popularnih filmova, televizijskih sitkoma, pop muzike i hrane. Filmska i TV industrija je jedna od samo nekoliko na svetu u kojoj lokalni filmovi imaju veći udeo na tržištu u odnosu na Holivudske blokbastere.

Najsnažniji doživljaj je atmosfera na ulicama, koliko su ljudi generalno oduševljeni turistima, deca u školskim uniformama su radoznala i žele da se slikaju (posebno sa Evropljanima tj. belcima), u prolazu govore “Hello”, “Hi” i slično, svi su neposredni i prijatni.

 

Seul je grad ispunjen velikim kontrastima, ekstremno moderan i dopadljiv, neverovatna mešavina drevnih tradicija i najsavremenih digitalnih tehnologija, budističkih hramova, futurističkih zgrada, izuzetne arhitekture, ništa nije prenaglašeno i nemate osećaj da je nečega previše, a glavni internacionalni aerodrom Incheon je jedan od najlepše dizajniranih aerodroma na svetu.

Gangnam je centar modernog, high-tech Seula sa staklenim i čeličnim neboderima, neonskim svetlima, najskupljom cenom nekretnina u zemlji i tržnim centrom na 9 spratova. Gangnam ulica je glavna što se tiče noćnog života grada sa stotinama restorana i barova.

 

Kao drevno sedište korejskog kraljevstva, Seul se može pohvaliti sa pet glavnih palata, najveća i najpoznatija je Gyeonbok-gung iz koje je kralj vladao zemljom a koju su Japanci uništili  u dva navrata prilikom invazija, a poslednji put 1910. godine.

Kraljevska garda ustanovljena je 1469. godine i održava se do danas u nešto izmenjenoj formi. Svečana ceremonija traje dvadesetak minuta, gardisti nose uniforme jarkih boja, oružje i šešire (nisam sigurna da li ih štite od sunca ili su deo gardijskog stajlinga). Promena garde dešava se četiri puta dnevno, poslednja u 13:35 🙂

 

Korejska kuhinja je ili-ili: dopada vam se ili je ne podnosite. Ja volim gastronomske eksperimenta tako da mi se hrana svidela, prilično je začinjena, slana, ljuta, čak i kisela. Definitivno ne podseća ni na jednu kuhinju, čak ni na tajlandsku ili kinesku, recimo mešaju čili pastu (gochujang) i ukiseljena čena belog luka sa sirovom ribom. Verovatno je ovo jedan od razloga zašto nisam videla ni jednu osobu koja je gojazna, sve sami štapići 🙂

U restoranima (bar onim lokalnim kakve sam ja posetila) praktikuje se sedenje na podu na asurama u većim grupama. Ispod stola se nalaze male plinske boce koje mogu da se smanjuju i pojačavaju tako da je posluženo glavno jelo uvek toplo a jede se metalnim štapićima. Prilično je nepraktično i klizavo, a i mnogo zveckaju. Ja sam odustala pa sam grickala prstima, dozvoljeno je 🙂

Najpoznatije jelo je bibimbap, glavno jelo (pirinač uz koji se poslužuje meso ili riba) uz koje se poslužuje veliki broj malih zalogaja koji se zovu banchan. Ubedljivo najpopularniji zalogajčić je kimchi – ukiseljeni kupus i čili a ukusa je bukvalno kao naš kupus iz turšije sa alevom paprikom. Mnogo je ukusno! Generalno kimchi može biti napravljen od bilo kog povrća koje može biti ukiseljeno, npr. bela rotkva, vlašac ili krastavac. Ukusni su i zastupljeni kongnamul (kisela boranija), nešto kao sušeni spanać, sušena riba i soja. Veoma preporučujem korejsku kuhinju ❤

 

U Koreji, kao i u Kini, psi su jestivi. Teoretski nezakonito, ali se u praksi zakon ne primenjuje i u pojedinim restoranima koji se ne reklamiraju služi se pseća supa i pseći paprikaš. Mislim da konzumiranje psećeg mesa nije kulturni tabu ali se ne posvećuje dovoljno pažnje temi odgajanja i ubijanja pasa radi konzumiranja njihovog mesa, koje ni u jednom slučaju ne može biti humano.

OSTRVO JEJU

Do ostrva Jeju se iz Seoula stiže lokalnim prevoznikom Vanilla Air i let traje oko 45 minuta. Jeju je vulkansko i najveće ostrvo na obali Korejskog poluostrva sa prelepom prirodom, pejzaži su neverovatni, prilično je hladno u odnosu na Seul i vetar duva veoma veoma jako. Prilikom uspona do najvišeg vrha na Hallasan planini vodiči su savetovali posetioce da se sve vreme drže za zaštitu ogradu radi predostrožnosti. Mislim, nije baš da je postojala mogućnost da me vetar odnese (skoro 59 kg žive vage), ali upustva su upustva 😀

 

Najinteresantija mesta (lokaliteti :)) su:

  • Manjanggul vulkanska tunel-pećina dugačka 9 km, ali je samo 1 km dostupno posetiocima. Ulaz se naplaćuje 2.000 korejskih wona što je oko 1,5 eura
  • Seongsan Ilchulbong ili “Sunrise Peak,” odnosno greben visine 90 m odakle se posmatra izlazak sunca
  • Planina-vulkan Hallasan, sa najvišim vrhom od 1950m koji uvršten je na listu svetske baštine, ujedno je i najviša planina u Južnoj Koreji

 

The Park Southern Land je od 2007. do 2011. godine bio najpopularnija destinacija za snimanje korejskih filmova i ovde je snimljena jedna od najpoznatijih TV serija “Taewangsasingi”. Park je osmišljen da se razvija zajedno sa ostalim turističkim potencijalom Južne Koreje, ali je celokupan projekat “zaplenjen” od strane pokrajinske vlade zbog pravnih sporova. Od tada, park posećuju samo turisti a najviše posetilaca je iz Kine i Japana.

 

Konfučijanstvo, etika zasnovana na moralnom sistemu vrednosti, ispravnosti društvenih odnosa, pravdi i iskrenosti je još uvek veoma zastupljena u južnokorejskom društvu. Mada se Kinezi i Korejanci često pridržavaju konfučijanskih običaja na religijski način, konfučijanizam se ne posmatra kao religija jer se skoro uopšte ne dotiče teoloških i duhovnih pitanja o Bogu, zagrobnom životu i slično.

Konfučije je rekao: Plemeniti čovek razume ispravnost, mali čovek razume korist.

U Južnoj Koreji je kontrast modernog i tradicionalnog kreirao neodoljiv sklop koji se nije reflektovao samo na arhitekturu i umetnost, već i na ljude i njihov duh. Predivna zemlja i divno iskustvo! ❤

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s