Hvar bez iskustva, koje je donelo veliko iskustvo

Moja prva poseta Hvaru bila je 2015. godine, neplanski i spontano, nakon obilaska Mljeta i Korčule, budući da smo imali još ušteđevine i slobodnih dana. Hvar je bio blizu (sat vremena katamaranom od Korčule), pa smo se složili da bi bilo zanimljivo posetiti ga. Istražili smo Jadrolinijin red vožnje, spakovali rančeve, otplovili i kad smo stigli, pronašli privatan smeštaj u centru i na ostrvu proveli tri dana.

Hvar je drugačiji od ostalih hrvatskih ostrva; ima najveći godišnji prosek sunčanih sati (čak 2726!), blagu mediteransku klimu i sedam gradskih naselja, od kojih su najpoznatija sam Grad Hvar, Stari Grad, Jelsa i Vrboska i možete ih obilaziti biciklom.

Grad Hvar važi za “trendi” letnju “otočku” destinaciju – ima mediteransku dopadljivost, uvale za kupanje gde god vam padne na pamet (pa čak i na 80m od luke), uvek je ogromna gužva – 20.000 ljudi dnevno u sezoni, prelep pogled na Paklinske otoke sa gradske tvrđave Španjola (Hvarani je zovu Fortica, od italijanske reči fortezza – utvrda), božanstvene mafine sa limunom u Nonici, poslastičarnici na stepenicama, nudističku plažu na 10 minuta vožnje čamcem, Pjacu – najveći trg u Dalmaciji, sjajno mesto za brunch – Fig Caffe, koje su otvorili dva Australijanca, proširujući gastro ponudu palačinkama bez brašna: sa medom, džemom od smokava i rikota sirom; lubenicom, pršutom, feta sirom i crvenim lukom ili raznim drugim opcijama.

Mesto vredno pomena je Falko, bar koji se nalazi u uvali na oko 2km hoda od centra grada, nakon što se prođu čuveni Hula Hula i Bonj Les Bains (izbegavajte ukoliko ne želite da se sunčate jedni drugima na glavama). Ovde nije prevelika gužva jer je udaljeniji i do njega se stiže šetalištem bez hlada. Sam bar se nalazi u borovoj šumi iznad mora, sa dosta cveća, ležaljki i lenjivaca. Imaju i ukusne homemade limunade.

Stari Grad je dosta mirniji od Grada Hvara, nije tolika gužva, cene su pristupačnije a takođe ima dosta uvalica i raznovrsnog privatnog smeštaja. Ovo je lepa polazna tačka za obilazak Vrboske i Jelse biciklom koji se može iznajmiti. Do Vrboske je potrebno oko sat vremena vožnje, a odatle do Jelse još oko 15 minuta vožnjom pored mora. Ukoliko ste u mogućnosti, obavezno preporučujem posetu Dvoru Duboković u Pitvama (3 km od Jelse), konobi koja u ponudi ima hobotnicu, jagnjetinu i teletinu ispod peke a zbog gužve, u sezoni mesto je potrebno rezervisati minimum dan ranije.

U avgustu 2016. godine, posle četiri meseca (od ukupno šest) završenog prvog semestra škole trčanja Beogradskog trkačkog kluba, istraživajući o trkama u regionu, naišla sam Active Traveling, tour operatera iz Beograda koji se bavi organizovanjem putovanja na trke. U ponudi su, između ostalih trka, imali i Hvar, a trka se održavala u drugoj polovini avgusta. Odlučila sam da pokušam da istrčim svoj prvi polumaraton.

Osim “predznanja” sa treninga iz škole trčanja, noćne trke na 7km u Novom Sadu, udobnih patika i želje da uspešno završim svoj prvi polumaraton, nisam imala većeg iskustva sa treninzima dužim od 12km a posebno ne, kasnije će se ispostaviti, na stazi kakva je hvarska. Iz ove perspektive ne bih savetovala trkačima početnicima da probaju slično a verovatno ni sama ne bih odabrala Hvar za svoju prvu trku, da sam imala pred sobom tuđe iskustvo ili sugestije.

Sama staza je specifična jer je start na Trgu Ploča u Starom Gradu a finiš ispred Gradske većnice u Gradu Hvaru (na većini trka start i cilj su udaljeni do 500m). Prvih 11 km je konstantan nagib od 8% i dostiže se 400m nadmorske visine, trči se asfaltnim putem, “preko brda” i kroz slabo naseljene delove ostrva, tako da nema značajne podrške niti prolaznika, osim meštana koji se samostalno organizuju i naprave okrepnu stanicu sa vodom i voćem. “Oficijalnih” okrepnih stanica postoji ukupno tri (5, 10, 15  km), što je, po mom mišljenju nedovoljno imajući u vidu da je start u 17:30, još uvek je toplo i potrebno je hidrirati se češće, a nezgodno je osim svojih 58+ kg nositi još i flašu vode.

Kada se dosegne najviša tačka, pruža se f.a.n.t.a.s.t.i.č.a.n pogled na pučinu i zalazak sunca jer ste taman nakon više od sat vremena na odličnom mestu za posmatranje i eventualno fotografisanje zalaska, ukoliko nosite mobilni telefon sa sobom.

Nakon toga kreće drugi deo mog do tada nepoznatog iskustva, spust do mora i deset kilometara konstatne nizbrdice što zahteva neprekidno “kočenje” kako ne biste izgubili kontrolu nad sopstvenim telom. Zapravo, ako krenemo od minimalne nadmorske visine, dostignemo 400m, nakon toga se moramo spustiti na sličnu i samim tim koliko smo se popeli, toliko nas čeka i nizbrdo. Ni danas ne mogu da procenim da li mi je bilo teže trčati uzbrdo ili nizbrdo, ali ono što sigurno znam da je osećaj kada se prvi put nađete na cilju polumaratona fantastičan i neopisiv.

Kupon za večeru odnosno Pasta party nakon trke u Gradskoj lođi deo je startnog paketa (20 eura) koji uključuje i belu pamučnu majicu sa logotipom trke, kreme za masažu mišića nakon trke, flašicu vode i magazin Trčanje.

Godinu dana kasnije, u avgustu 2017. godine ponovo sam se našla na startu u Starom Gradu ali iskusnija za jedan hvarski i devet drugih polumaratona. 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s