Verona polumaraton & turistički Milano

Verona ima dva gradska polumaratona – novembarski i februarski. Ja sam se odlučila za učestvovanje na novembarskom, a uspust sam napravila i trodnevni produženi-vikend-plan posete Milanu. Da Verona ima dve trke saznala sam istražujući Ahotu Marathons, sajt na kome se nalazi internacionalni kalendar svih trka, počev od 5km pa sve do ultra maratona (imaju oko 80.000 trka u kalendaru) a veoma je pregledan i lak za snalaženje 🙂

Novembarska trka (Cangrade Halfmaraton) je manja po broju učesnika u odnosu na februarsku (Guilietta&Romeo) ali je izuzetno bogat učesnički paket i odlična organizacija ne čine manje atraktivnom i malom trkom sa nešto manje od 3.000 trkača kojom se “zatvara” trkačka sezona. Moj plan je bio da pre Verone posetim Milano budući da iz Beograda postoji direktan let (prevoznik Air Serbia) a da između ova dva grada postoji dobra povezanost železnicom.

U Milanu je poželjno biti smešten blizu Duoma, glavnog gradskog trga na kome se nalazi čuvena katedrala (moguće je popeti se na krov, do njega vodi 250 stepenika) i odavde je dobra polazna tačka za istraživanje gradskih atrakcija i manje turistički atraktivnih delova grada.

Moj utisak je da se Milano poprilično razlikuje od drugih italijanskih gradova, nema puno “must see” znamenitosti i atmosfera je drugačija, dosta ljudi ga doživljava “sivim” – verovatno jer je većina zgrada izgrađena korišćenjem krečnjaka ili tamnog kamenja za razliku od tradicionalnih italijanskih gradova sa crvenom terakotom. Mene su građevine podsećale na austrijski i nemački stil gradnje. Prepun je malih trgova, uskih ulica, pozorišnih i operskih kuća (La Scala), bazilika (Santa Maria alle Grazie – ovde se nalazi najpoznatija slika Leonarda da Vinčija, Tajna večera), urednih parkova, second-hand radnji i šoping galerija Vittorio Emanule iz 19. veka sa podom od mozaika, kupolom i staklenim krovom.

Deo koji mi se najviše dopao je Brera, šarena univerzitetska i boemska četvrt (milanski Monmartr :)) u kojoj se nalaze Botanička bašta, astronomska opservatorija, gomila starinarnica i uličnih barova. Obavezno treba videti i srednjevekovni dvorac – zamak Sforzesco u Sempione parku koji podseća na vrt: sa jezerom, lukom mira (Arco della pace), i amfiteatrom u rimskom stilu.

Većina prodavnica, barova, restorana i bistroa u Milanu ima specifično radno vreme i radi dvokratno: brunch koji se služi od podneva do oko 15h i večera od 19h do 22h, što se značajno razlikuje od satnice na koju smo mi, tradicionalni Balkanci navikli. U tom smislu treba povesti računa kada se planira obrok u skladu sa isplaniranim vremenom obilaska grada.

U severnom delu Italije veoma je popularan italijanski happy hour – aperitivo, ponuda koju većina barova i restorana nudi i počinje oko 18h. Uključuje alkoholno piće, najčešće Aperol spitz, Campari ili čašu vina i “meze”. Plaća se piće po nešto višoj ceni (8-10 eura/čaša) a hrana je “besplatna” odnosno uključena u cenu pića. Aperitivo je dobar način da se oseti autentični duh grada. Za aperitivo preporučujem bar Hotela Straf iza Duoma.

Mesto koje je gastronomski posebno svakako je Flower Burger gde se u crnim (od sipinog mastila) i roze (od cvekle) zemičkama služe najbolji veganski burgeri u gradu sa sastojcima kao što su sočivo, klice, leblebije, šejtan, biljni čedar, spanać, tatar od luka. Osoblje je ljubazno i posvećeno, sastojci su sveži i kvalitetni a cene u skladu sa rejtingom. Dobra stvar je što ponedeljkom imaju 20% popusta na sve porudžbine.

Mesto do kojeg se “isplati” pešačiti 40 min od centra jer se nalazi se na periferiji Milana je vijetnamski restoran VietnaMonAmour koji je dobitnik Mišelinove zvezdice i uvršten je u istoimeni vodič, najcenjeniji način rangiranja restorana. Smešten je u kući, osoblje restorana su istovremeno i vlasnici, veoma su ljubazni a primera radi velika porcija tradicionalne Pho supe staje 9 eura.

Iz Milana sa glavne železničke stanice Milano Centrale se do Verone (stanica Porta Nuova) stiže za 1h 50 min Trenitalia prevoznikom, a najjeftinija karta u jednom pravcu košta 11 eura.

Verona nije veliki grad i mislim da se može obići za dva dana budući da se većina znamenitosti nalazi u istorijskoj četvrti. Glavni gradski trg je Piazza Bra na kome se nalazi fontana, butici, poslastičarnice, štandovi sa sladoledima i turistički suveniri. Verona Arena je rimski amfiteatar u kom se tokom letnjih meseci održavaju opere, a ovde je i start i cilj polumaratona. Najlepša panorama je kod Castelvecchia, dvorca iz 14. veka koji je pretvoren u muzej a pored koga se nalazi pešački most. Ovo je obavezno stajalište u Veroni! 🙂

Julijina kuća je jedna od glavnih simbola Verone i skoro-pa-glavna turistička atrakcija povezana sa Šekspirovom dramom Romeo i Julija. Dvorište je prepuno turista a ulaz u kuću se naplaćuje 4 eura. Zapravo, kuća nije zaista povezana sa Šekspirovim junacima, balkon je dodat 1936. godine kada je kuća proglašena za Julijinu kako bi privlačila turiste. Veoma uspešno više od 80 godina!

Jako ukusna hrana može se degustirati u aperitiv baru Osteria del Bugiardo, imaju veliki izbor tapasa – mini zalogaja (mesnih i vegetarijanskih), vina, pršutica i brusketa. Uglavnom je gužva ali postoji drveni štand napolju, tu se ljudi nalakte i grickaju i pijuckaju 🙂

Ukoliko ste u mogućnosti preporučujem preuzimanje startnog paketa za polumaraton i posetu Expa dan pre trke zbog udaljenosti AGSM Fourma (oko 30min pešaka od centra) gde se paket preuzima. Majica trke je nosiva – veoma je lepa i kvalitetna, a proizvođač je španska Joma. Prilikom preuzimanja organizator zahteva da se priloži medicinska zdravstvena potvrda na engleskom jeziku.

Start trke je u 9h kod Arene u blizini Piazza Bra, prolazi se pored Castelvecchia i preko mosta Ponta Victoria trči se sasvim uzvodno pored kanala. Okret i povratak ka gradu je na dvanaestom kilometru, ali je povratak kroz ravnice i preko mosta Catena, tako da nema dupliranja staze. Staza je ravna, dobro obeležena, prva okrepa se nalazi pred 6. kilometar i do kraja ih ima još tri; veoma su bogate (voda, sok, čaj, energetski napitak, limun, pomorandža, šećer u kocki, kolačići, gelovi). Postoje i posebne sunđer- okrepe na tri mesta: ovi sunđeri služe da se trkači pokvase i osveže ukoliko je toplo ili po potrebi.

Ovo je moja prva trka ispod 2h (1:58) 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s