Semi de Paris

Poseta Parizu početkom marta sjajna je prilika za učestvovanje na polumaratonskoj trci zajedno sa još 45.000 prijavljenih trkača. Ja sam učestovala na 26. izdanju prvog vikenda u martu 2018. godine. Pun naziv trke je Fitbit Semi de Paris jer je američka kompanija koja proizvodi activity trackere glavni sponzor.

Ova trka je veoma popularna među trkačima, iz sopstvenog iskustva mogu da potvrdim: sa razlogom! Veoma posvećena organizacija, dobra trasa, prelepa medalja, potencijalno toplo vreme za pred-prolećno doba godine, mogućnost turističkog obilaska Pariza više su nego dovoljni razlozi za prijavljivanje.

Ipak, sve ovo čini da startnina nije jeftina – iznosi 58 (iz mog dosadašnjeg iskustva čini mi se da je ovo iznad evropskog proseka cena startnina), a prijave počinju u drugoj nedelji septembra. U okviru startnog paketa dobija se lepa i funkcionalna žuta majica V izreza sa logotipom trke i logotipima ostalih sponzora (Adidas, AirFrance, Deloitte), startni broj, kupon sa 20% popusta koji se može iskoristiti u Le Pain Quotidien, internacionalnom lancu “pekarskih i zdravih” proizvoda (ima ih na dosta lokacija u Parizu) i naravno finišerska medalja.

 

Trka se održava u nedelju a preuzimanje startnih paketa je u blizini Vinsenskog zamka (Château de Vincennes) i moguće ih je preuzeti u petak ili subotu pre trke tokom celog dana. Moglo bi se reći da je celokupno dešavanje izmešteno van centralnih arondismana Pariza budući da vožnja od Champs-Élysées avenije do Château de Vincennes linijom 1 metroom traje oko 35 minuta. Prilikom preuzimanja startnih brojeva, uz lični identifikacioni dokument (lična karta ili pasoš) obavezno je i neophodno priložiti na uvid i medicinsku potvrdu (sertifikat) u kom se potvrđuje da “nema smetnji za učestvovanje u atletskim  ili trkačkim takmičenjima”.

Kao i na većini velikih trka i ovde je start podeljen u čak šest startnih zona (od 9h pa sve do 10:40h). Na dan trke vreme je bilo veoma hladno i sve vreme je padala kiša, a u poslednjih 30 minuta bio je pravi pljusak. Mislim da su svi  koji su stigli nakon 1:45h bili apsolutno i potpuno mokri do gole kože, uprkos tome atmosfera je bila sjajna, duž cele trase je bilo puno ljudi koji su bodrili trkače 🙂

Čitav Ekspo je odlično organizovan, ima jako puno volontera, obezbeđenja, smernica, upustava, mapa, a ono što je mene oduševilo i potvrdilo utisak da su se organizatori zaista potrudili: osmislili su savete za veče pred trku, doručak na dan trke i korisna uputstva za vreme same trke.

 

Pred start bilo je moguće odložiti lične stvari koje su organizatori planirali da recikliraju te su zato savetovali trkače da se zagrevaju u starim stvarima, kako bih ih kasnije donirali a organizatori reciklirali. Sve stvari (trenerke, majice, šorceve, helanke i slično) odlagale su se u startnim zonama u velike platnene džakove.

Po mom mišljenju staza nije previše zahtevna, osim poslednjih 5 kilometara. Ravno je, čisto, nije dosadno, ima dosta stvari van staze koje okupiraju pažnju 🙂 Čini mi se da je ukupno bilo 3 feed stations dužine 70 metara (!), tako da se uopšte nije stvarala gužva, volonteri su pred okrepnu stanicu usmeravali trkače, a stolovi su bili postavljeni sa obe strane ulice. Odlična stvar je što nije bilo đubreta, nismo naletali na čaše, flaše, kore od banana i pomorandži jer su pred start trkači obaveštavani da će na stazi postojati tri vidno označena mesta za odlaganje đubreta: neposredno nakon okrepne stanice, nakon 150m i 500m od okrepe.

Poslednjih 5 km trke trči se kroz Vinsensku šumu i ima dosta dugačkih uzbrdica. Meni je ovo veoma teško palo pa sam oko 500 m na dvadesetom kilometru morala da prohodam, što me je koštalo vremena ispod 2h. Ovo mi je za nauk – vežbati brda! 🙂

Fotografije sa trke su mogle da se kupe na sajtu Marathon Photos, nakon finiša stigne obaveštenje na mejl sa linkom ka fotografijama, a cena jedne fotografije je 1.26€. Broj fotografija svakog trkača je između 15 i 20, tako da cena svih fotki bude do 25€. Nije povoljno ali je lepa uspomena i suvenir (uz medalju, naravno).

Postoji opcija “personalizovanja medalje” odnosno mogućnost da se prilikom prijavljivanja na trku (ili kasnije) naruči pločica u boji medalje koja oko dve nedelje nakon završetka trke stiže poštom na kućnu adresu. Naplaćuje se 9 eura. Takođe postoji i mogućnost praćenja do deset trkača u realnom vremenu za vreme trke preko sajta ili preko mobilne aplikacije. O svemu su mislili ti Francuzi! 🙂

 

TURISTIČKI DEO

Pariz poseti 45 miliona turista godišnje. Grad obiluje crkvama, muzejima (više od 160), trgovima, umetničkim galerijama, parkovima, pozorištima (preko 100), bioskopima (blizu 650!) i više od 10.000 ugostiteljskih objekataUbedljivo najpopularnija turistička destinacija je, verovatno očekivano, Ajfelov toranj. Ujedno je i najposećenija turistička lokacija na svetu.

Grad je veoma pešački-friendly i većina znamenitosti se može obići bez korišćenja gradskog prevoza (metro, autobus, taksi). Veoma je poželjno koristiti biciklu ili čak trotinet (dosta se voze i skejtovi – peniji), ako ste umešni i hrabri jer je Pariz ekološki osvešćen grad 🙂

 

Trasa polumaratona nažalost ne prolazi pored Trijumfalne kapije. Po mom mišljenju deo oko L’arc de Triomphe i sama kapija je jedan od najlepših delova grada jer se nalazi na vrhu Avenije Champs-Élysées koja je duga skoro 2 kilometra. Odavde može biti dobar početak za obilazak 8. pariskog arondismana i pešačke ture po oooo, šan zelizeee 🙂

❤ Joe Dassin – Champ Elysées

 

Deo koji nije pretrpan turistima je kanal Saint Martin (dugačak je 4,6 km), a posebno njegov deo iznad Place de la Bastille. Ima puno malih metalnih mostova tako da se na svake dve-tri ulice može prelaziti na drugu stranu kanala. Ovde lokalci provode popodneva vikendom, šetaju, trče, voze bicikle, trotinete, skejtbordove i rolere a deo kanala tj. njegov kraj nalazi se u četvrti Le Marais (na desnoj strani Sene) koja potpuno šik, ima priličan broj jevrejskih mesta, Pikasov muzej i moda je skroz otkačena i šašava 🙂

Mesto u kom lokalci jedu falafele je Urfa Durum. Lokal je potpuno neobavezan, hranu  pripremaju na halal način, zaposleni su samo turski državljani, naručuje se na šalteru i nema sedećih mesta unutra. Ispred lokala postoje četiri niske drvene klupe na kojima se odmara, ćaska i čeka “street food” obrok. Jedina “mana” ovog mesta je što se nalazi u ne baš popularnoj četvrti Saint-Denis, u blizini želeničke stanice, pa kažu da uveče može biti nezgodno, mada ja nisam imala takvo iskustvo. Pita hleb je njam!

Šetajući od Le Marais kvarta ka Seni stiže se do Notre-Dame katedrale i Musée du Louvre. Muzej nisam posetila, istražujući po internetu smatram da je jedan ceo dan nedovoljan za istraživanje i posvećivanje muzeju kakav je Luvr. Naravno, fotografisala sam stakleno-metalnu piramidu (koja je glavni ulaz u muzej), kao pravi turista 🙂

 

Ljubitelji koktela obavezno treba da posete Lavomatic, skriveni speakeasy bar koji se nalazi u istoimenoj perionici veša iza jedne od mašina. Bar radi svakim danom od 18h ali red počne da se stvara oko 17:40. Mesto je jako malo (do njega se dolazi stepenicama). Nalazi se u blizini Place de la Republique. Ja sam uspela da uđem iz drugog čekanja 🙂

 

U četvrt Pigalle (9. arondisman) dolazi veliki broj turista koji žele da dožive atmosferu “Pariza noću”. U Bulevaru Clichy nalazi se najpoznatiji kabare na svetu Moulin Rouge i veliki broj radnji za odrasle… ovde ima previše turista! Meni je bio zanimljiviji Centar Žorž Pompidu – nacionalni muzej savremene umetnosti i javna informativna biblioteka. Svi strukturni elementi zgrade obeleženi su u četiri boje: zelene cevi su vodovodne instalacije, električne žice su žute, prostori za kretanje posetilaca i uređaji za bezbednost su crveni a plave su za kontrolu klime. Dnevno centar poseti 8.000 ljudi (manje nego Pigalle) 🙂

Metro stanice su prava mala umetnička dela. Iznad većine metro stanica nalazi se Metropolitain znak iz 1904. godine, kao skraćenica za firmu koja je upravljala ovim saobraćajnim sistemom (Compagnie du chemin de fer métropolitain de Paris). Često se znak pariskog metroa može videti u filmovima Vudija Alena 🙂 (npr. Minuit à Paris – Ponoć u Parizu)

 

Definitivno prelep i inspirativan grad, mnogo toga za videti i doživeti, jedna od najbolje organizovanih trka na kojoj sam učestvovala: divno iskustvo u Parizu! ❤

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s