Dubrovnik Halfmarathon

Učestvovanje na Dubrovačkom polumaratonu bila je moja želja od 2017. godine, ali sam tada odustala jer se održava nedelju dana nakon Beogradskog maratona. U tom trenutku smatrala sam sebe trkačem-početnikom i bilo mi je previše da trčim dva polumaratona u osam dana. Isto mišljenje o zgusnutom rasporedu imam i ove godine, samo što nisam odustala, tako da sam se prijavila nedelju dana pred trku preko Run Away Travela, turističke agencije iz Beograda koja se uspešno bavi organizovanjem aranžmana prilagođenih trkačima.

Ova trka važi za jednu od najbolje organizovanih u regionu. Osnovni paket je od 25 do 50 eura (u zavisnosti od datuma prijavljivanja) a uključuje neviđen broj stvari: startni broj, Fruit Of The Loop dry fit majicu, oficijelni magazin trke, finišersku medalju, besplatan javni prevoz tri dana pre i dva dana nakon trke, besplatnu posetu dubrovačkim zidinama, besplatan ulaz u sve gradske muzeje, izlet na ostrvo Lokrum, besplatnu kartu za vožnju žičarom i popust u pojedinim kafićima, restoranima i pabovima od 10% do 30%.

Da bi se sve ili većina ovih pogodnosti iskoristila, organizatori su osmislili akreditaciju koju pri preuzimanju učesničkog paketa dobija svaki trkač i koju je potrebno nositi sve vreme sa sobom.

Smeštaj je bio u Hotelu Vis u uvali Lapad, na oko 10 minuta prevozom od centra grada. Sam hotel je zastareo, bez mnogo sadržaja ali je nedavno renoviran tako da je sa uključenim doručkom pristojan. Lokacija hotela je fantastična jer je more čisto, na plaži nema gužve i hrabri se mogu kupati. Vreme je poslužilo jer je prvog vikenda u maju bilo veoma toplo, dnevna temperatura oko 30 stepeni.

Na ovoj trci tradicionalno učestvuje dosta trkača iz Srbije (ove godine ih je bilo oko 300). Pasta party je organizovan na plaži u Banje Beach Clubu koji je jako lep, jedina zamerka je što se služila isključivo pasta sa mesom bez vegetarijanske opcije. Pasta je povremeno nestajala, tako da su je kuvali u više navrata 🙂 Takođe, dozvoljena je i neograničena konzumacija piva.

Jedna od pogodnosti koje sam iskoristila na osnovu akreditacije a koja mi se najviše dopala je vožnja žičarom, koja se nalazi na oko 10 minuta hoda uzbrdo, kada se stigne do kraja ulice Stradun. U Dubrovniku sam bila 2016. godine ali tada žičara nije postojala. Vožnja traje oko pet minuta i stiže se do uzvišenja Srđ. Panorama grada je fenomenalna i pirka vetrić 🙂 odavde se prave neke od najlepših fotografija Dubrovnika.

U Starom gradu postoje razne ture koje se turističke agencije organizuju (Game of Thrones pešačka tura, tura brodom do Šipanske luke, poseta Muzeju savreme umetnosti). Interesantna je vožnja kajakom koji se iznajmljuje, a cena je 12 eura za sat vremena i 23 eura za dva sata.

Poseta ostrvu Lokrum takođe je zanimljiv izlet brodom. Vožnja ne traje dugo (oko 15 minuta) jer se Lokrum nalazi na pola nautičke milje od Dubrovnika, jedina zamerka je što prvi brod kreće tek u 10:45. Pravda za ranoranioce! Na ostrvu koje je rezervat prirode se nalaze dvorac – benediktinska opatija iz 11. veka, botanički vrt, malo jezero Mrtvo more koje je povezano sa morem i u kojem je dozvoljeno kupanje, a paunovi i zečevi šetaju slobodno. U Botaničkom vrtu snimana je Igra prestola, tako da postoji i centar za posetioce i ljubitelje serije, kao i čuvena stolica u kojoj je dozvoljeno sedenje i fotografisanje. 🙂

Preuzimanje startnih paketa nije moguće na sam dan trke, već do subote do 19h. U neposrednoj blizini je Expo izložbeni prostor, gde se predstavljaju sportsko-rekreativni brendovi (Hoka One One, Compressport, Adidas) i može se kupiti odeća, obuća i oprema za trening.

Polumaraton počinje u 09:30, ranije u odnosu na ostale trke u regionu, mada sam utiska da ne bi smetalo da start bude pomeren čak i na 9h zbog vrućine. Prva dva kilometra su dva kratkotrajna uspona i dve nizbrice i nakon toga je skoro potpuno ravno. Hlada je bilo poprilično (neočekivano), a okrepne stanice na svaka dva do tri kilometra. Okret je na 11. kilometru u Rijeci dubrovačkoj kada se vraćamo nazad do Straduna. Delovalo mi je da je u povratku bilo još više okrepnih stanica kao i da su se pojedinci i mini grupe organizovali i iznosili vodu u plastičnim čašama 🙂

Vremenski limit je tri sata, što je optimalno, mislim da bi za dosta učesnika limit od 2h 30 min bio tesan. Na 19. kilometru kreće težak i dugačak uspon i traje sve do dvadesetog kilometra. Puno trkača, uključujući i mene je većinu te deonice hodala. Dubrovčani su sjajni domaćini a podrška ne izostaje ni za najsporije trkače – poslednji na cilj je ušao momak koji je na leđima nosio argentinski zastavu i svi navijači na Stradunu su mu aplaudirali i klicali ❤ mislim da je stigao nešto posle 3h ali je dobio medalju 🙂

Finišerska medalja je jedna od najlepših koje sam ikada videla. Kvalitetnija od svih koje se dobijaju u regionu, masivna, čitljiva, zauzima ceo dlan, prelep komad metala za sve kolekcionare. Ove godine je ugravirano “You won this medal for always giving more”.

Definitivno, Dubrovački polumaraton je trka kojoj se treba vraćati i koja to zaslužuje.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s